Ekspedicija Bad Marienberg, 21.-28.10.2012.

          Foto galerija

U subotu, oko pola 4 ujutro pocela se okupljati ekipa koja je čekala bus za polazak prema Bad Marienbergu. Neki su sa sobom ponijeli ukusne kifle koje su taj čas izasle iz pećnice, dok su pak neki "zbrisali" sa svadbe kako bi mogli na put. U 4 sata smo krenuli, te smo skoro 2 sata putovali do Maribora gdje smo pokupili slovensku ekipu. Tek oko 8 sati smo krenuli u Graz gdje su nas cekali Austrijanci, te smo onda bili kompletni. Putovanje je za nas Hrvate ukupno trajalo 16 sati ukljucujuci mnogo zadrzavanja na odmorištima. Mozemo sa sigurnoscu reci da smo bili najsretniji kad smo stali u McDonaldsu. Putovanje je veoma brzo proslo. U pola 9 navecer konacno smo stigli u svoje sobe, pa smo potom krenuli u razgledavanje grada i popili pivo kod 'kosovara'.

PONEDJELJAK, 22.10.2012.

Nakon sna i doručka popeli smo se u zajedničku prostoriju u kojoj smo se kratko upoznali. Nakon toga voditelji programa izveli su nas u park gdje smo igrali igre upoznavanja – poredali smo se u grupe kojima smo pripadali po određenim obilježjima (mjesec  rođenja, ime...), te na kreativan način upoznali susjede.

Interkulturelles Kennenlernen

Viele Leute, verschiedene Kulturen und hohe Erwartungen besetzten den größten Platz in unseren neugierigen Köpfen.  Wir erwarteten ungeduldig Montag, den 22. Oktober, weil wir Leute aus verschiedenen Ländern kennen lernen wollten. Wahrscheinlich war das der beste Tag dieser Woche.

Nach der langen Reise und kurzem Schlafen klingelte mein Wecker um sieben Uhr. Schläfrig und ziemlich erschöpft, aber neugierig stand ich auf. Zusammen gingen wir aus dem

Europahaus, wo wir übenachteten. Nach dem Frühstück rannten wir lustig mit den besten Teamern der Welt zu einem Platz, wo sich eine Bühne befindet. Dort standen wir in einem großen Kreis, spielten viele Spiele zum Kennenlernen und gingen auf die Bühne, um anderen vorzuzeigen, was wir allen können. Es war toll! Ich lernte viele sympathische Jugendliche kennen. Danach redete ich mit spanischen Jungen und Mädchen. Eigentlich verbrachte ich die beste Zeit mit meinen kroatischen und spanischen Freunden. Nach dem interessanten Kennenlernen und dem Mittagessen, das sehr gut schmeckte, hatten wir eine Besprechung. Der beste Teil des Tages war aber der Abend. Dann präsentierten wir unsere Länder. Alle Präsentationen waren sehr interessant und alle im Publikum hatten viel Spaß. Fast in jeder Präsentation gab es Musik und Tanz. Wir hatten sehr viel Spaß, weil die Jungen aus unserem Land so nett sind und so witzig tanzen. Danach waren wir wirklich gut gelaunt und gingen gegen 2 Uhr nachts schlafen.

Im Großen und Ganzen war es sehr schön. Am Ende kann ich noch sagen, dass ich noch einmal so eine Woche erleben möchte.

Navečer smo opet otišli u zajedničku prostoriju gdje se svaka zemlja predstavila pjesmom, plesom,jelima...

Hrvatska delegacija predstavila se tradicionalnim hrvatskim jelima kao što su kobasice, gibanica te naravno kupinovo vino.

Odličan glazbeni program koji smo imali uvelike je upotpunio večer.

http://backyardeurope.wordpress.com/category/soundclouds/

UTORAK, 23.10.2012.

U utorak smo u nacionalnim grupama diskutirali o najvećim problemima koji trenutno muče pojedine zemlje. Bili smo podijeljeni u nacionalne delegacije i raspravljali o različitim aspektima kao što su obitelj, ksenofobija i nasilje, EU-kriza itd.

Sve je to kulminiralo prezentacijom koju su održali  Blaž Mislav Bura i Filip Puljko.

Sve u svemu dan je bio produktivan, što će se dobro vidjeti već sljedeći dan. Istaknuli smo dužničku krizu i demografski pad kao najveće probleme, a kao pozitivnu stranu odlučnost u procesuiranju korumpiranih političara.

http://backyardeurope.wordpress.com/category/politics-at-home/

SRIJEDA, 24.10.2012.

Srijeda je bila dan za skupljanje lajkova. Nakon što smo izradili poster o problemima mladih u Hrvatskoj, dobili smo zadatak podijeliti svoje stavove sa što većim brojem ljudi. Nismo to radili bilo kako, već putem društvenih mreža (facebook, twitter itd.). Odmah smo kontaktirali hrvatsku Vladu, no do danas nismo dobili nikakav odgovor. Važan je međutim bio odjek iz domovine: više od 2000 lajkova naših prijatelja, a bili smo vijest i na index.hr.  

http://www.index.hr/vijesti/clanak/podrzite-krapinske-srednjoskolce-u-njemackoj-ponosni-smo-jer-ce-korupcija-ipak-biti-kaznjena/643273.aspx

Pokazali smo kako se u 21. stoljeću lako može kontaktirati i aktivirati veliki broj ljudi. Društvene mreže su još jednom pokazale svoju snagu. Naših 2000+ lajkova je četverostruko više od drugoplasiranih Litvanaca. Nažalost nagrada nije bila odgovarajuća trudu: dobili smo dva paketa bombonaL.

ČETVRTAK, 25.10.2012.

U četvrtak smo se zaputili u Düsseldorf i Köln. U Düsseldorfu smo posjetili Landtag pokrajine Nordrhein – Westfalen. Zgrada je impresivna, a oko nje hoda mnogo frajera u skupim odjelima. Na ulazu su nas zaštitari provjeravali kao na aerodromu. Svi su delegati prošli bez problema, osim delegata države Zbunjolandije, Daniela Antonia Tepuša, koji je usprkos zabrani unošenja metalnih predmeta ponio limenku kave te se čak i čudio zašto ga ne puštaju u zgradu. Izmijenio je par ljutitih i zbunjenih pogleda sa zaštitarom te napokon ušao. Također smo slušali ultra extra dosadnu prezentaciju neke političarke, koja nema života nego vrijeme provodi tvitajući. Bilo je tako dosadno da sam skoro tri puta zaspao. Naposlijetku smo se vozili nekim fora liftom i vidjeli smo plenarnu dvoranu u kojoj se odvijaju sjednice parlamenta. Na kraju sam dobio dojam da ljudi u Landtagu NRW imaju 11000€ plaće jer se bave tvitanjem.

Dana 25. listopada 2012. godine krenuli smo na put prema jednom od najljepših gradova koji je ljudski rod ikad vidio i njegove stare znamenitosti koje dosežu starost od preko 800 godina, Koln u Saveznoj Republici Njemačkoj. Dan je započeo mirnom kavicom i pripremama za put. Vrijeme je bilo na našoj strani pošto je prognozirana kiša, a nje nije bilo. Ujutro smo krenuli u 9 sati busom koji me podsjećao na slavne dane Marije Terezije i nezamislive raskoši 18. stoljeća. Sjedala su bila kožna, tepih pamučni, a kada smo sjeli zasvirali su anđeli nebeski pjesmom božjom. Kada smo stigli u Köln, dočekala nas je predivna crkva nazivom Kölner Dom koja seže iz 13. stoljeća. Velika gotička crkva koja svojom masivnošću zasjeni svakog prodavača donera u gradu. Nakon razgledavanja crkve i molitve krenuli smo u razgledavanje grada. Bili smo zadivljeni svjetlima noćnog života i ponudama koje nam je grad pružao. U jednom smo se trenutku, zaslijepljeni ljepotom gradskog društva,   izgubili. Bili smo uplašeni i izgubljeni u našem malom svijetu punom briga za ljudsko dobro. U svim tim brigama, svijetlima i ljudima, osjećali smo se nevažnim za opstanak tog grada. I odjednom, kada se činilo da se nada za preživljavanje  odmiče našim rukama i mogućnostima, vidjeli smo svjetlo na kraju tunela. Vidjeli smo Kölner Dom. Kaže se da na kraju svake velike tame i problema čeka svjetlo u novi početak, a taj početak je u nama probudio novu nadu. Nakon svih tih čarolija grada Kölna krenuli smo kući u našem skromnom busu. Novac smo ostavili u Kölnu, ali punim srcem u grudima! Na povratku iz Düsseldorfa posjetili smo Köln. Vidjeli smo veličanstvenu katedralu i prošetali njome. Nakon izlaska je gospodin Filip P. izjavio:“A vi niste lačni?“, pa smo se otišli okrijepiti u McDonalds gdje smo naišli na manjak mjesta u separeu zbog čega smo bili prisiljeni sjediti jedan drugome u krilu. Fino smo se najeli, a gospodin Bura je umjesto pite od jabuka naručio Apfeltüte i još se čudio zašto je za 1€dobio samo frtalj narezane jabuke.   Komentari koji su uslijedili nisu primjereni za vaše oči.  Punih želudaca krenuli smo dalje u razgledavanje grada i završili u prvom dućanu. Uspjeli smo obaviti šoping. Najimpresivniji mi je bio Lego dućan u kojem smo uočili zid sa ni više ni manje nego 1350 figurica. Sve u svemu bilo je jako zabavno!

PETAK, 26.10.2012.

Danas je svatko mogao izabrati temu koju će istražiti u internacionalnoj grupi te metodu kojom će projekt biti prezentiran. Grupa u kojoj sam radila odlučila se za program PIXTON  za izradu stripova kako bi opisali probleme manjima u Europi. Drugi dio naše grupe odlučio za prezentaciju metodom paperslip movie - nisu glumili, već su iz kolaža izrezali razne oblike kako bi dočarali temu Društveno poduzetništvo. Za izradu projekta imali smo vremena do sljedećeg popodneva, ali kako nas je čekalo jako puno rada, odmah smo marljivo prionuli poslu.

SUBOTA, 27.10.2012.

Zadatak je izvršen do 15h i objavljen na zajedničkom blogu. Nakon toga krenule su prezentacije. Naše uratke pogledajte na: http://backyardeurope.wordpress.com/

Nakon komentara i diskusije stigli smo i do završne evaluacije. Svi smo sjeli u krug i držeći svijeću u ruci u zamračenoj smo prostoriji pojedinačno izrazili svoje dojmoveo cjelokupnom projektu čime je završen službeni dio tjedna. Ono što nas je još čekalo navečer: PARTY!

NEDJELJA, 28.10.2012.

U nedjelju smo ustali već u pola 7. Bili smo umorni, iscrpljeni jer smo zadnju noc ostali najduže budni. U Europahausu smo spakirali lunch-pakete, te smo oko pola 8 krenuli prema kući. Svi smo zaspali u roku par minuta vožnje. Jako smo se razveselili kada smo se nakon 4 sata vožnje probudili na stajalištu kod McDonaldsa. Tamo smo stajali 45min. Uživali smo u vožnji uz predivan pogled iz busa na njemački krajolik prekriven snijegom. Putem nas je Jura animirao pričajući njemački na svoj način. Austrijance smo pustili u Grazu, a u Mariboru smo presjeli u hrvatski autobus kojeg je vozio nas šofer Krešo. Oko pola 10 navečer smo konačno stigli u našu Krapinu.

Blaž Mislav (Jurica) Bura, Filip Puljko, Dina Mužek, Matija Maček, Matija Herak, Katja Osredečki, Sara Podsečki, Daniel Antonio Tepuš, Dorotea Levak